S nama si galebe

O kako nam fališ
kao galeb škoju
ali sve to projde
uz pismu tu tvoju.

Trag si svoj ostavi
na nebeskom putu
u prostranstvu plavom
drži svoju rutu.

I kad nisi tu
kao s nama da si
jer lipa pisma tvoja
svaki moment krasi.

Uz tebe bit je vridilo
pivalo se i živilo
a mista u srcu
za svakog je bilo.

More, pa tvoj brodić
bila bi to priča
a škoj tvoj i vale
ko jubav i srića.

Opet si tu s nama
u najdražoj vali
di je sve na mistu
i ništa ne fali.

Doleti si galebe
u modrinu svoju
na nebeskom putu
u zikvu na škoju.

U moru tih raznih htjenja, čovjeku se život mjenja, s mnogo rasta i krahova, i uspona i padova…

Informacija fali, to kad si mali, treba volju imati, gradivo ponavljati, učiš i trpiš, znanje crpiš, to štivo, to zlato, u koraku dato…

Za mene si od svih, najlipša tin bila, zanosna i lipa i šesnega tila. Stajun je bi zimski i hladno je bilo, pa se do pokladah ni izahodilo…

Prevrtljivac, prefriganac, moj je znanac, taj mali vrabac. U kući staroj, rupi kamenoj, maloj, uskoj, meni znanoj…